Bitkoin Totem i tabu – revolucija kripto valute

0
315
Bitkoin Totem i tabu . U 2005. godini, pronalazač i futurolog Ray Kurzwell, sada glavni inžinjer kompanije Google, je objavio knjigu koja je postavila temelje za većinu globalnih debata o novim tehnologijama a naročito veštačkoj inteligenciji, The singularity is near. Ono što on u knjizi naziva singularitetom je trenutak kada tehnološki napredak postane previše brz za današnje umove. Da shvate posledice.
The singularity is near – omot knjige 
Danas se i u monetarnim pitanjima približava oblik singularnosti. sa bitkoinom i ostalim kriptovalutama ulazimo u novi svet u kome se teško mogu zamisliti sve posledice. Pa ipak, postoji velika potreba da ostanemo “budni”. Tokom devedesetih godina, Francuska je paradoksalno marginalizovala internet revoluciju, iako je zapravo imala sva sredstva da postane lider ove ekonomske i kulturne revolucije. Sada, i Francuska i Evropa prave istu grešku i sa veštačkom inteligencijom.

Revolucija novca

Ovde dolazimo do nekih činjenica gde se za bitkoin i ostale kriptovalute može reći da su tabu a da je blokčejn tehnologija moderan totem. S jedne strane, zabravljamo da je blokčejn “stara” tehnologija, izmišljena pre bitkoina. Bitkoin protokol je sa druge strane revolucionaran sa izuzetno genijalnom integracijom nekoliko tehnologija ( blokčejn, asimetrična kriptografija, peer-to-peer mreža, rudarenje ). Po prvi put se tu dozvoljava rad mreže u kojoj je moguće prenositi vrednosti na decentralizovan način, bez validacije treće strane, a bez ikakvog rizika od cenzure. Pošto je u pitanju protokol otvorenog koda, on je dostupan za kopiranje, modifikovanje odredjenih parametara i kreiranje novih mreža, novih blokčejn kanala, novih digitalnih novčića i naravno novih kriptovaluta. Iz tih razloga se smatra da je blokčejn “majka” Bitkoina, Eteruma i ostalih kripto valuta i novčića.

Novac je institucija koja je stara skoro kao samo čovečanstvo. Tokom prethodnih milenijuma, novac je transformisan, posebno pod uticajem tehnološkog napretka. Ali ta transformacija se odvijala sporim tempom. Bili su potrebni vekovi da se od školjki dodje do plementih metala pa do bankovnog novca i novčanica i na kraju do platnih kartica i digitalnog novca.

 

Ovaj tempo je ubrzan u drugoj polovini 20. veka, iako smo svedoci zapanjujućeg ubrzanja te transformacija sa kriptovalutama. Novac se postavlja na mrežu, pretvara se u platformu i postaje decentralizovan. On se transformiše tehnologijom na isti način na koji su informacije prenesene na internet. 

Ne sme se zanemariti sadašnji napredak koji je napravljen daleko od očiju medija i javnosti. To je napredak koji će uskoro omogućiti ogromne količine transakcija i za neverovatno kratak period. Sve te transakcije će biti izvršene po zanemarljivom trošku za korisnike, zajedno sa povećanom sigurnošću i povećanom anonimnošću. Ove karakteristike će predstavljati jedan od aspekta nove tehnološke revolucije sa veštačkom inteligencijom, Internetom stvari i robotima. Medjutim, pitanja o Bitkoinu koja se bave pranjem novca, finansiranjem ilegalnih aktivnosti, utajom poreza, raznim špekulacijama su legitimna. Istovremeno, interesantno je zapitati se zašto se Bitkoin i ostale kriptovalute i dalje razvijaju uprkos nebrojanim nedostatcima i stalnim predvidjanjima propasti. Realnost je da, za razliku od tradicionalnih bankarskih i monetarnih institucija, oni su, prema definiciji Nasima Nikolasa Taleba, antifragilni subjekti. To znači, da nedostaci bankarskih sistema, povoljno utiču na razvoj Bitkoina.

Bitkoin Totem i tabu , šta sprečava evoluciju kriptovaluta

Zašto Bitkoin sistematski pada pod sumnju za svo zlo, za koje je unapred osudjen? Zašto je nemoguće da se Bitkoin razvija mirnim putem, bez prethodnog nepoverenja? Zašto je ovo trenutna pretpostavka krivice dok se, kao i svaka druga nova tehnologija, može koristiti i za dobre i za loše namere? Pitanja idu u nedogled.
Резултат слика за bitkoin
Bitkoin
Naravno, novine uvek donose strah i nepoverenje. Šta je, u suštini, glavni razlog nepoverenja u Bitkoin i ostale kriptovalute? To je definitivno zbog toga što se novac vekovima vezuje za moć. Prvobitno spontano društveno stvaralaštvo, novac, je postepeno monopolizovala država, sve dok nije postao instrument kontrole ekonomije i gradjana. Sa Bitkoinom, novac izbegava kandže banaka i država. Ovo je glavna istorijska tačka. Da bismo shvatili sve to, moramo da se vratimo korenima Bitkoina. Svetska ekonomska kriza iz 2008.godine, nesumnjivo je obezbedila interesovanje za novu formu. Bez obzira na to, zadržavajući samo ovaj aspekt, ja bih ostavio i činjenicu da je izgled Bitkoina kulminacija nekoliko decenija tehničkog eksperimentisanja zajedno sa filozofskim i ekonomskim refleksijama. Na tehničkoj strani, zamisao Satoši Nakamotoa (tvorca Bitkoina) je bila da angažuje podsticaj sistemu tako što će davati Bitkoine zauzvrat. Dok su neke platforme za razmenu kriptovaluta bile hakovane, mreža Bitkoina nije bila nikad. Za razliku od tradicionalnih sistema,troškovi transakcije su zanemarljive a validacije te transakcije je fenomenalna. Po prvi put u istoriji čovečanstva, kao osnovni kapital, valuta ima ultra sigurnu mrežu (dopunjenu industrijskim ekosistemom i ljudskom zajednicom). To ujedno omogućava integraciju platnog sistema i novca, dva elementa koji su oduvek ostali odvojeni od stvaranja novca.

Što se tiče filozofske strane, pojedinci su već devedestih godina shvatili šta nas čeka. A to je, da nas globalizacijom interneta i samom digitalizacijom, biti omogućen kompletan finansijski nadzor od strane banaka i država. 

Da se osvrnem malo i na ekonomsku stranu. Javne institucije ulažu ogromne napore da sakriju stvarnost funkcionisanja savremenih monetarnih sistema od javnosti. Povećani broj monetarnih katastrofa tokom dvadesetog veka ( tu mislim na hiperinflacije, povećan tempo i ozbiljnost monetarne krize) uverio je sve veći broj ekonomskih stručnjaka da je novac previše važan faktor da bi trebao da bude u rukama vlada. Kao što su istakli ekonomsti kao što su Mises i Hayek, ekonomski ciklusi su u suštini stvoreni monetarnim manipulacijama od strane javnih vlasti, sa katastrofalnim društvenim i ekonomskim posledicama. Pogledajte samo primer Svetske ekonomske krize koja se desila 2008.godine. S jedne strane, šira javnost shvata da su, zahvaljujući ogromnoj ekonomskoj privilegiji davanja kredita bez pokrića, banke bile uverene da će imati podršku vlada, što im je omogućilo da se ponašaju prilično bahato i da rizikuju koliko žele. S druge strane, ultra-ekspanzivna monetarna politika stvara nove rizike i povećava sve veću sumnju u sposobnost vladinih valuta da zadrže vrednosti i time igraju svoju ulogu kao dobar novac.

Već 1984.godine Hayek je izjavio: “Ne verujem da ćemo ponovo imati dobar novac pre nego što uzmemo taj novac iz ruke vlade; to jest, ne možemo ga nasilno oduzeti iz ruka vlade; sve što možemo učiniti je – nekim čudnim kružnim putem – uvesti nešto što ne mogu zaustaviti “. To je ono što je Bitkoin uradio.

Glupe posledice

Ova ruptura dovodi do serije potencijalno vertikalnih posledica. Prvo, zahvaljujući tekućem tehnološkom napretku, kriptovalute će se lakše koristiti, njihov broj će porasti u proporcijama koje su danas nezamislive, a vlade će to sve teže i teže kontrolisati. Njihov kvalitet, kao novca, će se povaćati jer će se medjusobno takmičiti. Ovo će biti i kraj monopola monetarne proizvodnje, kako je zagovarao Hayek 1976.godine u svojoj knjizi Denacionalizacija novca. Čak i uz održavanje zakonskog tendera, porast kriptovaluta predstavljaće veliki izazov za vlasti. Previše restriktivna regulativa će samo distancirati kapital, uz istovremeno smanjenje tražnje za nacionalnim valutama. Sa takvom perspektivom, može se pokrenuti pitanje o budućnosti javnih monetarnih politika. Bitkoin je najgori projekat blokčejna Drugo, sa kriptovalutama koje omogućavaju decentralizaciju, došlo je do istorijskog eksperimenta,uzimajući rizik i tehnološku inovaciju na polju koje je do sada bilo uglavnom bez njega. Centralizovana priroda monetarnog i finansijskog sistema, zajedno sa nedostatkom konkurencije, otežava tehnološki napredak novca i bankarstva. Ovo je jedno od objašnjenjaza neke smešne arhaočne aspekte bankarskog sektora u poredjenju sa odredjenim sektorima koji su revolucionisani, u korist svojih potrošača, putem digitalne transformacije. Sa svim Bitkoin tehnologijama, valuta postaje programibilna, što otvara novu eru institucionalne decentralizacije i autonomije za pojedince. Kao rezultat, novi proizvodi blokčejn tehnologije,kao što je Ethereum, imaju potencijal da pomognu, da virtuelno transformišu svaku industriju, počevši od bankarstva, poslova sa osiguranjima i povezivanjem uredjaja. Finansiranje inovacija je već napravilo revoluciju sa početnim inicijalnim ponudama (ICO). Pojedini blokčejn projekti koji se trenutno testiraju će omogućiti nove oblike organizacija koje je danas teško shvatiti,  kao što su decentralizovane autonomne organizacije (DAO), bez centralne vlasti i bez nacionalne osnove. U velikoj meri se istražuje izazov tradicionalnom zakonu. Stoga Bitkoin nije samo ekonomski fenomen, već i društveni, kulturni, gotovo civilizacijski.

Podrška Bitkoin inovacijama

S obzirom na Bitkoin revoluciju, regulatiro treba da usvoje otvoren stav. Breme poreza i regulatornih obaveza prema preduzetnicima, investitorima, inovatorima i potršačima treba smanjiti na što niže nivo. Takodje je važno olakšati poslovne aktivnosti objašnjavanjem pravnog i računovodstvenog tretmana ovih novih aktivnosti i instrumenata. Inovacija, sama po sebi, je dovoljno rizičan proces, tako da javne vlasti ne bi trebalo da donose nejasne propise u tome. Izvor : Medium

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.