Strah od veštačke inteligencije nije bez osnove

0
272

Top 9 činjenica o veštačkoj inteligenciji koje nas plaše

Strah od veštačke inteligencije nije bez osnove. Mi smo u četvrtoj industrijskoj revoluciji, nju karakteriše napredak u robotizaciji i auto-automobilskoj tehnologiji, proliferaciji pametnih kućnih aparata i još mnogo toga. Na prvom mestu su sve veštačke inteligencije (AI), što je razvoj automatizovanih računarskih sistema koji bi mogli da se podudaraju ili čak nadmaše ljude u inteligenciji. AI se smatra sledećim velikim poduhvatom – toliko velikim da će buduće tehnologije zavisiti od toga. Evo deset strašnih činjenica o veštačkoj inteligenciji koje će Vas uplašiti.

Strah od veštačke inteligencije

1. Vaš autonomni auto je programiran da Vas ubije

Pretpostavimo da vozite auto ulicom. Zatim se grupa dece iznenada pojavljuje ispred Vašeg automobila. Pritisnuli ste kočnicu ali ona je otkazala. Sada imate dve opcije: prva je da pregazite decu i spasite svoj život. Druga je da skrenete u obližnji zid ili banderu, čime ćete spasiti decu, ali ubiti sebe. Šta biste izabrali? Većina ljudi se slaže da će skrenuti i žrtvovati sebe. Sad zamislite da je Vaš auto autonoman, a Vi ste putnik. Da li biste i dalje želeli da skrenete i spasite decu? Većina ljudi koji su se složili da bi se žrtvovali u takvoj situaciji, ako su vozači, takođe su se složili da neće želeti da njihova autonomni auto pregazi decu. Zapravo, oni neće čak ni kupiti takav auto ako znaju da će ih namerno dovesti u rizik u nesreći.

 

 

 

 

Ovo nas vodi do drugog pitanja: Šta bi automobili radili? Automobili će raditi ono što su programirani da rade. Većina, poput kompanije Apple, Forda i Mercedesa, taktično izbegavaju odgovor na ova pitanja.

Izvršni direktor Daimler AG-a (matična kompanija Mercedesa) je jednom izjavio da će njihovi autonomni automobili  “štititi putnika po svaku cenu.”

Međutim, Mercedes je to odbacio, navodeći da su njihova vozila izgrađena kako bi se osiguralo da se takva dilema nikada ne dogodi. To je dvosmisleno, jer svi znamo da će se takve situacije dogadjati . Google je o tome rekao da nje njihova vozila izbegavati sve što se zatekne na putu. Google dalje objašnjava da će u slučaju nepredviđene nesreće autonomni automobil napraviti izbor i sudariti se sa manjim vozilom. A šta će se desiti ako haker može da prepravi softver na vozilu. O tome ne smem ni da razmišljam.

2. Roboti će tražiti svoja prava

Sa trenutnim trendovima u veštačkoj inteligenciji, moguće je da će roboti stići do faze samorealizacije. Kada se to dogodi, mogu zahtevati svoja prava kao da su ljudi. To znači da će im trebati stambena i zdravstvena zaštita i tražiti da im se dozvoli da glasaju, služe u vojsci i dobiju državljanstvo. Zauzvrat, vlade će ih oporezovati. To je u skladu sa zajedničkim istraživanjem Centra Office of Science and Innovation’s Horizon Scanning. O ovom istraživanju pisao je i BBC u 2006. godini, kada je AI bio daleko manje napredan.

3.Roboti ubice su već u upotrebi

Kad kažemo “roboti ubice”, mislimo na robote koji mogu ubiti bez kontrole od strane čoveka. Dronovi se ne računaju jer ih kontrolišu ljudi. Jedan od automatskih robotskih ubica o kojima govorimo je SGR-A1, automatska puška zajednički razvijena od strane kompanije Samsung Techwin (sada zvani Hanwha Techwin) i Korejskog univerziteta.

SGR-A1 liči na ogromnu kameru za nadzor, osim što ima veoma moćnu pušku koja se može automatski zaključati i ubiti bilo koji cilj. SGR-A1 je već u upotrebi u Izraelu i Južnoj Koreji, koja je instalirala nekoliko jedinica duž svoje demilitarizovane zone (DMZ) sa Severnom Korejom. Južna Koreja poriče da se ovom robotu dozvoljava da odluči koga da ubije a koga da ne ubije. Umesto toga, mašina je u poluautomatskom režimu.

4. Roboti spremni za rat mogu da promene stranu

Iran je 2011. godine uhvatio vrlo tajanstveni dron RQ-170 , nevidljiv dron za radare koji je koristila Američka vojska. Dron je bio netaknut. Ta posljednja reč je i najvažnija. To znači da dron nije srušen. Iran tvrdi da je primorao dron da sleti nakon što je prevario njegov GPS signal i dron je smatrao da je na prijateljskoj teritoriji. Neki američki stručnjaci tvrde da to nije tačno. Iran bi mogao da govori istinu. Dron, GPS i roboti su zasnovani na kompjuterima, a kao što svi znamo, kompjuteri se hakuju. Ratni roboti se ne bi razlikovali ako bi ikada stigli na bojno polje. Zapravo, postoji mogućnost da neprijateljska vojska pokuša da ih hakuje i da ih koristi protiv iste vojske. Autonomni roboti za ubistva još nisu rasprostranjeni, tako da nikada nismo videli nikakve hakere. Međutim, zamislite armiju robota koja iznenada prebacuje pripadnost na bojnom polju i okreće se protiv svojih vlasnika.

5. Ruski botovi šire propagandu na Tviteru

Botovi preuzimaju Tviter. Istraživanje Univerziteta u Južnoj Kaliforniji i Univerziteta u Indijani pokazalo je da oko 15% (48 miliona) svih Tviter naloga vode botovi. Tviter tvrdi da je ta brojka oko 8,5 posto. Da bismo bili jasni, nisu svi ti botovi loši. Neki su stvarno korisni. Na primer, postoje botovi koji informišu ljude o elementarnim nepogodama. Međutim, postoje i neki koje se koriste za propagandu, naročito u Rusiji. Rusija je i dalje u vestima, da su njihovi botovi napravili razliku među američkim biračima. Još jedan incident koji se javlja jeste da je Rusija koristila ove botove da bi ovlastila UK glasače da glasaju da napuste Evropsku uniju na referendumu Brexit 2016. godine.

 

Nekoliko dana pre referenduma, više od 150.000 ruskih botova, koji su prethodno bili koncentrisani na rat u Ukrajini, iznenada kreću da pišu podršku za Britaniju da napusti Evropsku uniju. Ovi botovi su poslali oko 45.000 pro-Brexit tvitova u roku od dva dana od referenduma. Nakon referenduma ti botovi se ne oglašavaju o pobedi za izlazak iz evropske unije.

6. Roboti će preuzeti naše poslove

Bez sumnje, mašine će jednog dana preuzeti skoro sve poslove. Međutim, ono što ne shvatamo je kada će se to desiti , i u kojoj meri? Prema istraživanju konsultantske i revizorske firme PricevaterhouseCoopers (PvC), roboti će preuzeti 21% radnih mesta u Japanu, 30% radnih mesta u Ujedinjenom Kraljevstvu, 35% poslova u Nemačkoj i 38% radnih mesta u Sjedinjenim Državama do 2030 godine. Do narednog veka oni će preuzeti više od polovine radnih mesta dostupnih ljudima. Najrizičniji sektor će biti transport i skladištenje, gde će 56 posto radne snage biti mašine. Slediće sektor je sektor proizvodnje i trgovine, gde će mašine preuzeti 46 i 44 procenata svih raspoloživih radnih mesta. Razmatrajući “kada”, pretpostavlja se da će mašine do 2027. godine voziti kamione i prodavati u maloprodajnim objektima do 2031. godine. Do 2049. godine , oni će pisati knjige, a do 2053, oni će obavljati operacije. Samo nekoliko zanimanja će biti bez upada mašine.

7. Postoji monopol na tržištu veštačke inteligencije

Tržište AI se monopolizuje. Veće kompanije kupuju manje AI startap kompanije uz alarmantnu stopu. Sa sadašnjim trendom, završićemo sa AI koji kontroliše veoma mali broj korporacija. Od oktobra 2016, izveštaji pokazuju da su kompanije poput Applea, Facebooka, Intela, Tvitera, Samsunga i Googlea kupile 140 kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom. U prva tri meseca 2017. godine, velike tehnološke kompanije kupile su 34 AI startupa. Štaviše, plaćaju i velike plate da dodju do vrhunskih strčnjaka iz oblasti veštačke inteligencije. Ovo ne valja, previše moći u nekoliko kompanija.

Pixel 3, šta očekuju korisnici ?

8. Veštačka inteligencija će premašiti ljude u inteligenciji

Veštačka inteligencija se svrstava u dve grupe: jake i slabe AI. AI oko nas danas se klasificira kao slaba AI. Ovo uključuje navodno napredne AI kao pametne asistente i kompjutere koji su pobedili šahovske majstore od 1987. godine. Razlika između jakog i slabog AI-a je sposobnost razumevanja i ponašanja kao ljudski mozak.

Strah od veštačke inteligencije

Slabi AI obično rade ono što su programirani da rade, bez obzira na to koliko nam je to sofisticiran zadatak. Jaka AI, na drugom kraju spektra, ima sposobnost svesnosti i razumevanja ljudi. Nije ograničeno obimom njegovog programiranja i može se odlučiti šta da radi i šta ne radi bez ljudskog unosa. Snažni AI trenutno ne postoji, ali naučnici predviđaju da bi trebali da budu tu za oko deset godina.

9. Veštačka inteligencija može da uništi ljude

Postoje strahovi da bi svet mogao da bude uništen od strane AI. Baš kao što se dogodilo u franšizi filma Terminator. Upozorenja da nas AI može uništiti ne dolaze od nekog slučajnog naučnika ili neke zavere. Dolaze od eminentnih profesionalaca kao što su Stephen Havking, Elon Musk i Bill Gates.Bill Gates misli da će AI postati previše inteligentan da bi ostao pod našom kontrolom. Stephen Havking deli isto mišljenje. Umesto toga, on veruje da će nas mašine uništiti postajući previše kompetentni u onome što rade. Naš sukob sa AI će započeti u trenutku kada njihovi ciljevi više nisu usklađeni sa našim. Elon Musk je upoređivao širenje AI sa “pozivom demona”. On veruje da je to najveća pretnja čovečanstvu. Da bi sprečio apokalipso , on je predložio da vlade počnu regulisati razvoj AI pre nego što velike kompanije naprave “nešto vrlo glupo”.

Izvor: TopBuzz

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.