Internet bezbednost – zablude u koje ljudi veruju

0
22

Internet bezbednost – zablude u koje ljudi veruju . Zlonamerni softver je stalna pretnja na intenetu. Predvidja se da će do 2021. godine ova vrsta softvera napraviti štetu od 6 triliona godišnje. Medjutim, iako postoji sve veća svest medju poslovnim i pritavnim korisnicima, o pretnjama sa kojima se suočavaju, još uvek postoji mnogo zabluda o bezbednosti na Internetu. U ovom tekstu ću govoriti o 6 zabluda ili mitova o bezbednosti na internetu.

Pročitajte još : Najbolji internet trikovi

Internet bezbednost

Mitovi i internet bezbednost

1. Firewall je odlična zaštita

Firewall je tehnologija koja se koristi kako bi se osigurala bezbednost internet mreže a neovlašćeni korisnici zadržali izvan mreže. Istovremeno omogućava prenos podataka na i sa interneta. Postoje dva tipa firewall-a, hardverski i softverski. U tipičnom podešavanju kućne mreže, ruter je hardverski uredjaj, dok je računar sa operativnim sistemom Windows softverski.

Iako ova standardna postavka zvuča da je prilično sigurna, to nije baš uvek tako. Jedan od razloga je i taj što većina korisnika ne instalira najnovije nadogranje softvera za svoj ruter.

Postoji dosta primera gde su ruteri bili kompromitovani. Jedan od tih primera je i zlonamerni softver nazvan The Moon, koji je zarazio Linsys rutere u 2014. godini a koji je zaustavljen tek kada je proizvodjač objavio nadogradnju softvera (firmware).

WPS (Wi-Fi Protected Setup) je još jedna poznata ranjivost za sve rutere a korisnicima se preporučuje da onemoguće tu funkciju na ruterima.

Pametna stvar je da povremeno proveravate da li je Vaš firewall bezbedan. To ćete najbolje uraditi pomoću ShildsUp-a. Posetite ovu stranicu preko ovog linka i proverite Vašu bezbednost.

Internet bezbednost je u ovom slučaju samo delimično tačna.

2. Antivirus je sasvim dovoljan

Mnogo ljudi misli da ako na računaru imaju jedan antivirus da su se zaštitili od brojnih pretnji koje sa sobom donose malveri. Da se ne lažemo, većina antivirus programa svoj posao radi prilično dobro kada je pitanju zaštita od kompjuterskih virusa. Ali, kao i kod drugih softvera i ovde se može desiti da dodje do raznih propusta kada su u pitanju drugi zlonamerni softveri kao što su adware,trojanci, špijunski softver, crvi, rootkit, backdoors,keyloggers i ransomware.

Microsoft Windows dolazi sa Windows defenderom koji je integrisan u ovaj operativni sistem, i iako nije baš najbolje rešenje, u skorije vreme se dosta poboljšao kada se radi o zaštiti od virusa. Medjutim, Defender bi trebao da dolazi sa dodatnim antimalver programom kako bi proširio svoje polje zaštite.

Uz antivirus obavezno dodajte i neki alat za zaštitu od ostalih zlonamernih softvera.

3. Hakeri su profesionalci

Pojam hakera se godinama menjao. Stariji ljudi i danas zamisljaju hakere kao pojedince koje sede za računarom u prašnjavom podrumu sa kapuljačom na glavi. Većina ljudi misli da su to pravi kompjuterski genijalci. Naravno da postoje i takvi ali većina njih danas imaju samo osnovne kompjuterske veštine i hakovanje izvode uz pomoć već postojećeg koda. Ova vrsta hakera je postala toliko uobičajna da je dobila i svoj nadimak „script kiddies“, jer sami ne pišu ni jedan kod.

Najnoviji program dizajniran za ove amaterske hakere se zove Autosploit i stvoren je da otkrije i automatski iskoristi poznate ranjivoste u raznim sistemima.

4. Šifre su adekvatna zaštita

Lozinke ostaju kamen temeljac internet bezbednosti, čuvajući naloge zaštićene od svih vrsta napada. I lozinke, kao i sve ostalo, često postaju kompromitovane. Uglavnom je to od strane pojedinih oglašivača koji Vaše podatke koriste kako bi Vam plasirali odredjene oglase. Sama nesigurnost lozinki je čak stvorila i internet stranicu na kojoj korisnici mogu da provere da li su njihovi nalozi hakovani i da li se pojavljuju u online bazama podataka.

Iz tog razloga, korisnicima se predlaže da smisle jake lozinke. One koje imaju više karaktera i koje su složene i da ih redovno menjaju. Još bolje, nemojte se samo oslanjati na lozinku, omogućite i autentifikaciju sa dva faktora (2FA), koja zahteva da koristite i sekundarni način prijavljivanja na Vaš nalog, obično preko mobilnog telefona. Iako je ranije to moglo da podrazumeva slanje tekstualne poruke na mobilni telefon, sa pojavljivanjem kloniranih SIM kartica, bolje je da zaobidjete ovaj stariji metod i da se okrenete sigurnijim aplikacijama za proveru identiteta za one servise koji to nude.

5. VPN Vas čini potpuno anonimnim

Metod koji se često koristi za privatnost i bezbednost na internetu je pokretanje internet saobraćaja preko VPN-a. On radi tako što kriptuje sav internet saobraćaj koji odlazi od Vas do VPN servera, na tom serveru se podaci enkriptuju i korisnik postaje anoniman i zaštićen od hakovanja.

Ali je skoro Cisco objavio upozorenje o VPN grešci koja utiče na njihov popularni Adaptice Security Appliance softver, a koja može dozvoliti hakeru da restartuje sistem ili čak preuzme kontrolu nad njim.

Iako korišćenje VPN-a za šifrovanje može da pomogne u odredjenim situacijama, kao što je ograničavanje preko geolokacije, on ne čini korisnika potpuno anonimnim ili imunim na druge vrste bezbednosnih napad.

Zapamtite da VPN može biti kompromitovan, i preko IP i preko DNS-a. Pored svega navedenog, podaci sa VPN-a mogu biti i predmet masovnog dešifrovanja sa vladinih (državnih) servera.

6. HTTPS je uvek bezbedan

Http je protokol za prenos hiperteksta, način na koji se podaci prenose izmedju interneta i Vašeg pretraživača. Jedna od varijanti je i HTTPS ( Hyper Text Transfer Protocol Secure ) , što znači da su podaci šifrovani. Veb stranice koje koriste HTTPS su obično u početku bile vezane za finansije (bankarstvo, online trgovine), dok ga sada koristi veći broj stranica zbog poboljšane sigurnosti.

Kao i sve prethodno, tako i HTTPS nije nedodirljiv. Pre nekoliko godina u HTTPS su pojavila ranjivost pod nazivom „LogJam“ koja je dozvoljavala hakerima da pregledaju podatke koje prolaze preko šifrovanih veza a zatim da ih modifikuju po svojoj potrebi.

Kratak zaključak ovog teksta je da na internetu skoro i da nema sto posto sigurnih stvar. Dok je neka stvar danas sigurna, koliko sutra se može desiti da je neko hakuje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.